Naslov bloga: Čiča
Probudili smo petlove svojim brundanjem, moj auto i ja, kada smo krenuli na posao. Na radiju YU grupa maestralno odsvirava jednu od svojih laganih, boljih pesama.
Kad, na samom ulasku u Beograd, pored ivice kolovoza, u mraku, stoji neki čiča i maše povećom kineskinjom (to su one ogromantne torbe kojima kinezi i poneki domaći nose robu).
Inače ne stajem stoperima. Guše na sabajle a i onomad, kada mi stao stari auto... Ali, to je već druga priča...
Elem... Stadoh ja i čiča uđe u auto.
Starina, svojih sedamdesetih godina, sa kačketom i starijom, čistom jaknom, brčićima i osmehom ispod njih, mi nazva dobro jutro i reče:
- A lepa ti ova kola. Nova? A? I muzika... i udobno, e još samo... - tu malko zastade.
- Još samo da je neka tetka pa da vas dvoje lepo porazgovarate, pozadi, gde ja baš i ne gledam, je l? - pomislih da ga malko diram, jer je delovao veselo a u očima imao one iskre stovraga. Čiča se nasmeši ispod tih vragolastih brčića i reče:
- Mislio sam na kafu i rakijicu, a tetke su za tebe, balavac jedan. Za mene pre neka držeća baba ali mi ih ne spominji, pogotovo ako se zove Milojka.
- Pa, šta ako se zove Milojka? Da se ne zove tako tvoja baba?
- Zove, al nije to... Šta? Ti ne znaš tu priču?
I čiča se namesti u sedištu tako da je poluokrenut prema meni, zamaknu kačket i poče da priča...
- Spanđali se Milojka i Milisav negde van sela, pored nekog puta, na nekoj livadi. Bi tu šta bi, kad, komšija Pera naiđe i eto... Da ne bude bruke, stvar došla do suda...
- Do suda? - upitah ja.
- Do suda, da ne pukne bruka, razumeš?
Ne razumem, pomislih ja, ali klimnuh glavom, neka priča...
- I tako... - nastavi čiča jakim jugoistočnim naglaskom, - Sudija pita Milojku za dešavanje a ona poče:
'' Idem ja tako i pletem, kad, otud ide Milisav... Leeep, leeep ki slika u dupe ga je.em... Uvati me za grbinu, obali me na ledinu i utera mi kur.inu do balčaka...'' Sudija je tu prekide - nastavlja starina, - i kaže: ''Stan' bre, Milojka, nemož' se kaže tako. Nemož' to da stane tako u zapisnik. Moraš ti to da kažeš drugačije.''
Starina popravi kačket i nastavi:
- Milojka se malko zamisli i poče ispočetka: ''Idem ja tako i pletem. Otud ide Milisav, leeep,leeeep ki slika u dupe ga je.em... Uvati me za grbinu, obali me na ledinu i utera mi... to što ne mož' da stane tebi u zapisnik a mož' meni u pi.du...''
Nasmejah se i, pošto se već vozimo neko vreme, upitah čiču kuda ide...
Čiča, opet popravljajući kačket, uzdahnu duboko, preduboko, i reče:
- Na pijacu...
Ja ga pogledah, malko zbunjen.
- Na pijacu, koju pijacu u ovo doba, čiča? Prošli smo dve pijace usput...
- Na bilo koju sinko...
- Kako sad 'bilo koju'?
- Eto, tako... Ova Milojka, moja Milojka, poče jutros da se nešto namešta i mrda po meni. A meni, nije da mi se spava, nije, nego neće mi se nešto brate mili, a ona reče: ''Jedan od vas dvojice neka se digne...'' I tako, meni bilo lakše, pa pođoh na pijacu, gde ću drugo, ni kafane ne rade... - završi čiča.
Nisam znao da li da se smejem ili šta, pa samo diskretno pomerih ugao usana.
Stao sam na prvoj stanici i uputio ga kako da dođe do Bajlonove pijace. Dok dođe tamo radiće sigurno a dok se vrati, valjda će i Milojka malo da se smiri...