Naslov bloga: gortroy
Odakle pocheti govoriti o bilo cemu u zivotu, ako ne od ljubavi pa dalje u slpknot, ili na mesto Buridanovog magarca,ne? Eto, gzistencijalizam, ne prihvatam ga kao neku novu modu,ili kao tradicionalno okarakterisanu retkost,jer moze ponuditi nesto vazno za novi vek.Bojim se da gubimo vrline strastvenog zivljenja zivota, preuzimanja odgovornosti za ono sto jesi, da nesto ucinis sa sobom i dobro se osecas u zivotu.Egzistencijalizam cesto smatraju filozofijom ocaja,al` ja mislim da je bas suprotno.Sartr je rekao da nikada u zivotu nije osetio ocaj.Jedna stvar koju dobijamo od njih,nije toliko osecaj strepnje koliko izobilje osecaja iznad svega toga.
Kao da sam mozes stvarati svoj zivot.Postmoderniste sam citao sa zanimanjem, cak divljenjem.Al` uvek je postojao taj osecaj koji me je izjedao,da je ispusteno nesto esencijalno.
Sto vise govoris o osobi kao drustvenoj konstrukciji ili stecistu sila, ili kao fragmentovanoj, marginalizovanoj, tada ti se otvara ceo novi svet opravdanja.
Kad Sartr govori o odgovornosti, nije apstraktan.Nije to ego ili dusa o kojoj se prepiru teolozi.To je nesto cvrsto. To mi govorimo,donosimo odluke i prihvatamo posledice po zakonu kauzaliteta.
Stoji da na svetu zivi sest milijardi ljudi.Sada,naravno,mnogo vise.
Svejedno, to sto ti cinis nesto znaci.Nesto znaci u materijalnom smislu i drugim ljudima.
Daje primer.Pouka je da nikada ne smemo sebe otpisati i smatrati sebe zrtvama razlicitih sila.Uvek sami odlucujemo ko smo I sta jesmo!Kreativnost nastaje od nesavrsenosti,.cini se da proizlazi iz teznje i frustracije.Otuda, po mome misljenju, dolazi jezik.
Nastao je iz nase zelje da natkrilimo svoju izolaciju i stvorimo nekakvu vezu jedni s drugima.Potpuno je bilo lako kad se radilo samo o prezivljavanju. "Voda." Smislili smo zvuk za to.Tigar je iza tebe!"Smislili smo zvuk za to.Ali kad postane doista zanimljivo, ja mislim da tad koristimo isti sistem simbola, da prenesemo sve apstraktno I nedodirljivo sto mozemo iskusiti.Sta je "frustracija"? Ili sta je "gnev" ili "ljubav"?
Kad kazem "ljubav", zvuk izadje iz mojih usta i dodje do usiju drugih osoba, putuje kroz vizantinske kanale u njihov mozak, kroz njihove uspomene o ljubavi ili nedostatku ljubavi.
Kazu da razumeju,ali kako da ja to znam? Jer reci su inertne.Samo su simboli.Mrtve su!.Znas?Toliko je nasih iskustava nedodirljivo.Toliko toga sto opazamo ne moze se izraziti. Neizrecivo je.
Pa ipak, znas, kad komuniciramo medjusobno i osetimo da smo stvorili vezu i mislimo da smo shvaceni, mislim da nastaje osecaj, gotovo duhovnog zajednistva.
Osecaj moze biti prolazan, ali zbog toga negujemo bilo koje vrste kontakta sa drugima. Ovaj digitalni nacin komunikacije, dao je dosta dobrog, ali sta smo u medjuvremenu I u stanju hipnoze, izgubili?! NEKA SE CHUJE NEPOSTOJANJE MOGA GLASA!!! nastavicu... Igor Rayovich GorTroy