Ostali blogovi korisnika | Bajkasaosmehom 14.10.2011. 23:15:00

Naslov bloga: Damiru.........

Sve je to pocelo bezveze,onako kroz salu.Secam se kao da jejuce bilo...Lep,suncan dan.Drugarica i ja smo bile na praksi.Njen decko je imaoproblema s drogom,lecio se u bolnici u Vrscu.Tamo je upoznao decka koji je bioalkoholicar i koji se takodje lecio u toj istoj bolnici.Zvao se Damir,imao je24 godine....Drugarica me je kroz salu pitala da li hocu njegov broj?Pogledalasam je,nasmesila se i ona je mogla da pretpostavi da to znaci da hocu.Pocelismo odmah taj dan da se dopisujemo....Tako su prolazilidani,nedelje,meseci...Mi smo se konstantno dopisivali,bili smo u kontaktu svakidan.Pricali smo o svemu i svacemu.Bio je zaista dobar decko...Jeste da je imaoproblema s alkoholom,ali svi grese i svako od nas zasluzuje drugu sansu.Mozdace nekom sad sve ovo biti glupo kad bude citao,ali nas dvoje se nikada u zivotunismo upoznali.Planirali smo to,ali nam finansijski uslovi nisu todozvoljavali.Zaista je bilo slatko kada bi pricali,volela sam njegovglas....Njegove poruke i njega....Zaljubila sam se u njega ni sama nisam znalakako se to dogodilo.Jednostavno se desilo.Bolelo me je sto je daleko od mene isto se nalazio u bolnici.Nisam nikom pricala o tome jer sam znala da bi me samozezali i govorili mi da sam budala.I on je bio zaljubljen u mene....Znala samto i osecala....Zaista mi je bilo tesko svaki put kad bi se posvadjali....Bilasam uvek uz njega,kao i on uz mene.Uvek sam bila spremna da ga nazovem u bilokoje doba dana i noci,da ga saslusam,posavetujem....Zaista sam se nadala da cuga jednog dana upoznati,zagrliti i poljubiti.....Bili smo u kontaktu dve godine.Onse u medjuvremenu izlecio od alkohola i sve je bilo ok.Poceli smo da skupljamopare kako bi se videli,a onda se desilo nesto strasno za njega.Izgubio jetatu....I to bas kada je njegov mladji brat slavio svoj 18-ti rodjendan...To jebilo strasno za mene,a za njega pogotovo.Tada se opet povukao u sebe,poceo jeda pije i opet zavrsio u bolnici na lecenju.Pokusavala sam da doprem donjegovog mozga,da ga trgnem.Znacio mi je puno i nisam smela da dozvolim da gaizgubim.Kroz pricu sa mnom polako je dolazio sebe.Jeste da je bio jako vezan zatatu,ali morao je da se pomiri s tim da ga vise nema,da je on mlad i da mora danastavi sa svojim zivotom kako zna i ume.Ponekad sam razmisljala kako je zivotzaista surov....Ili mozda i nije....Okruzena sam uglavnom losim momcima,koji neznaju da postuju zensku osobu,a oni kojima sam zaista znacila nesto su bilidaleko i zauvek sam ih gubila zbog toga.Zaista mi je bilo tesko....I sada mije....Odjednom sam izgubila svaki kontakt s Damirom.Ni sama ne znam kako se todesilo.Jednostavno je prestao da se javlja...Na brojeve telefona je bionedostupan...Bila sam uplasena i ocajna.Nisam znala sta se desava....Sve dojednog dana.....Tacnije 19.janura 2011....Drugarica i ja smo sedele kuci kodmene,zezale se...Usla sam na fejs i pogledala da imam jednu poruku...To je bilaporuka od Damirovog rodjenog brata Nikole.U poruci je pisalo da na googl-uukucam njegovo ime i prezime tj.ime i prezime Damirovog brata i da cu videti i samasta se desilo,tj.procitati....Na kraju poruke je pisalo zao mi je....I meni jebilo....I dan danas mi je....Ukucala sam ime i prezime tog decka i sledece stoje pisalo je ovaj naslov UBIO BRATA MAKAZAMA....Nisam mogla da verujem stapise.....Suze su mi lile kao lude....Plakala sam kao malo dete....Jecalasam....Nisam mogla da dodjem sebi....Bilo je uzasno....Nisam mogla da poverujemu to da je Damir,moj Damir mrtav....Nikako!Nisam htela da verujem u to,mislilasam da se neko zeza sa mnom,ali nije bilo tako.Sve sto je pisalo u tom clankuje bilo istina.Damira je rodjeni brat Nikola ubio.....To je bilo nesto strasnoza mene....Ne znam sta je bilo strasnije,to sto je on mrtav ili to sto sam jatek posle godinu dana saznala da njega vise nema.Uzas!Taj,za mene stravicanzlocin se desio 18.februara 2010 godine.Nisam mogla da verujem da je Damirmrtav,da ga vise necu cuti.Da necu cuti njegov glas da vise nikada necu dobitiporuku od njega u kojoj bi pisalo voli te tvoj sasavi Dacha.....OBoze!Strasno!Sada mi samo ostaje da citam njegove poruke koje imam usvesci...Da,mnogi ce misliti da sam luda,ali sve njegove poruke sam prepisivalaod pocetka naseg dopisivanja....Ni sama ne znam zasto.....Kad mi je tesko,kadse setim njega otvorim tu svesku i citam....Citam dok ne shvatim da njegazaista vise nema i da vise nikada necu cuti to njegovo BEBO MOJA kako me jesamo on zvao....Zivot je zaista cudan,zar ne?Danas jesmo sutra nismo...Zivot jesuvise kratak da bi ga trosili na svadje,ljubomoru,zavist....Nikad se ne zna stanosi dan,a sta noc.....Damire,nedostajes mi i to jako!

Komentari korisnika:    

Dodajte vaš komentar