Naslov bloga: ššš
PoŔto me nikad nisi voleo da bi me držao za ruku,
ilā odveo na more u neku daleku luku,
da me hraniÅ” prstacima,
da za mene ubereÅ” morsku zvezdu;
Da se spuŔtamo niz ulicu sa tvojom rukom
na mom struku.
Ili, da hodaÅ” sa mnom
do crkvice Svetog Ilije, na nekom grÄkom ostrvu
ili na kopnu, ako ti je milije.
I, poŔto nikad nismo imali naŔu plažu;
ni naÅ” sto u omiljenoj kafani;
i poÅ”to hroniÄari, uglavnom, lažu;
ni uspomene sa letovanja,
ni sa zimovanja,
herbarijum bez cveÄa i bez lokvanja.
I, poŔto se moji smrznuti prsti
nikada nisu grejali u tvom džepu,
u dugim Ŕetnjama na keju;
i, poŔto ti moje Ŕale nisu bile smeŔne dok im se svi drugi smeju.
I, poŔto sada, odjednom, posle toliko vremena, odjednom,
posle toliko vremena kada ionako viŔe niŔta nije smeŔno,
Ti, želiŔ da znaŔ kome sam posvetila onaj sonet lanjski,
i da li me joÅ” uvek opÄinjava Crnjanski,
i da li sve ovo , sa tobom ima neke veze?
Bar malo?
Jer, vidim da ti je stalo,
hajde, da ne izigravamo Engleze:
Sve Ŕto sam ikada uradila
bilo je samo zato, Ŕto me nisi mogao voleti onda,
kada sam Äeznula da hodaÅ” sa mnom do crkvice Svetog Ilije
na nekom grÄkom ostrvu.
Ili, na kopnu, ako ti je milije.
Tako da znaÅ”:
Da, bio si sa mnom u svakoj pesmi!
U knjigama, u brigama, u tortama,
u akvarelima, i drugim bojama!
U porubima na haljinama,
u svim blizinama, i daljinama!
U razgovorima, u jezerima i morima!
U usponima, i u stvaralaÄkim krizama,
izvor inspiracije i eufemizama!
Ubila te i ljubila, i ponovo te oživela,
da bih te srela na kraju neke priÄe.
Ili, za potrebe male strofe,
da, stavljala sam ti taÄke, zareze i apostrofe!
Kao Ŕto vidiŔ ja niŔta ne krijem.
Stvarno nemam za Äim da žalim:
Jer, ja sam hodoÄasnik, i ljubav je moj Jerusalim.