Мишеви често зборе о лаву. Мишеви туђе животе живе. Ал‘ су без даха од свога страха. Лава не воле. Ал‘ му се диве. И миш никада неће да призна како се лаву искрено диви. Миш сања често славу и престо. Ал‘ грицка, шушка и тако живи.
Причају како познају лава и да су јачи, безбрижно леже… Ал‘ чим се лавља појави глава настане тајац па се разбеже.
Спори, а мисле како су брзи, у својој злоби мишеви труну… Неко је рођен само да мрзи. А неко рођен да носи круну.