Naslov bloga: Bogojavljenska noc
Pred nama je bogojavljenska noc. Ona u kojoj ce zelja zamisljena u ponoc kad se, prema predanju, nebesa otvaraju, biti uslisena i ispunjena! Tragom te vesti, nadjoh se usred neke razmene misljenja na internetu. Te verujem, te ne verujem, te kod mene je prosle godine u ponoc bilo oblacno na Bogojavljenje i ne videh nikakav znak, te kod mene bila magla, pa kisa, pa neko rece da nije sujeveran, a neko drugi da nije vernik... Najzad je usledilo i upozorenje da ne budemo kao onaj sto je u ponoc promolio glavu kroz prozor pa u brzini umesto da pozeli cup zlata velicine glave, izrekao zelju: "Hoću glavu veliku kao cup zlata!"
Kako ja vidim bogojavljensku noc? Kao ohrabrenje i poziv da se svesno povezemo sa Bogom. Bar na tren. A kad osetimo draz tog trenutka da nastavimo da budemo „na vezi“ sa Njim, jer uistinu On je uvek dostupan. I nece biti da naše zelje cuje samo jednom godisnje. Cuje ih stalno, neprestano. Nije pitanje cuje li nas Bog, nego cujemo li mi sebe same i znamo li sta je ono što nam stvarno treba. On je uvek tu. Mi, nazalost, nismo. A izgleda obrnuto, zar ne?
"Dobro je"
Brankica Damjanovic