Naslov bloga: Sto me vuces za jezik ako ne zelis da cujes!?
Ma daj, ćale, dobro znaš da to pismo koje ti je ostavilamožeš, što bi ona rekla, da vežeš mačku o rep! Jok, ne voli te… pa i da jetako, kao da je malo ljudi koji se ne vole. I kao da je otišla na lepše mesto?!
Jeste joj, doduše, smetalo što se ponekad duriš po kući, štose samo obuješ i izađeš kad ti se ne sviđa tema o kojoj se priča, što sidžangrizav kad nemaš para. Ne mogu da kažem, istina je i da je stvarno znala zaone tvoje klinkice, pa mislim, i mi smo znali, znaš da te video moj ortak u onomklubu… a drugo, kao da ne znaš koliko su tehnologije napredovale, pa sad bregde god se pojaviš noću, snimi te neka kamera i eto te na internetu. Dobro,kapiram, imas i ti dušu…
Samo da ti kažem, nije ti ona baš ostala dužna. Jednom jezaboravila da se isključi sa nekog chata, ja slučajno seo za njen kompjuter ipročitao. Ono nije bila obična šema… ono je bila ozbiljna duhovna veza, makoliko ti to zvučalo patetično. Nije te varala, samo je imala ozbiljnogsagovornika. Kako za šta? Pa valjda… za sve o čemu nije mogla s tobom da priča.Šta znam… valjda joj je falilo što ti samo pričaš o poslu. Oo, ćale, pa zar jada te učim šta žene žele? J l ti stvarno misliš da je „pažnja“ kad je vozišskupim autom? Kao, ona šašava pa ne zna da si ga kupio radi sebe… Nije ti onaza te materijalne stvari, znaš da sam je ja najbolje kapirao. Nisam ti pričao,što bih – mi smo se kapirali pogledom. Nekad je tako uhvatim kako su joj puneoči suza, a mi ni gladni ni žedni, ni bolesni ni siromašni. Ja je pogledam uoči, a njoj samo skliznu suze i okrene glavu. I promrmlja nešto kao, uh, što mestegla neka kijavica…
Viđao sam je s takvim pogledom kad se vratite iz šetnje.Nekako mi se činilo da si pristajao na te vaše šetnje samo da bi „nahranioaždahu“, da bi izbegao osećaj krivice ako ne pristaneš. Sećaš se da sam vas parputa sreo kako hodate i ćutite… ali ne onako kako cute burazer i Maša, oni sudruga priča, kad bi prošao između njih opekao bi te vreo vazduh. Znaš bre ćaleda te čitam k’o knjigu slikovnicu… mnogo si važan, veliki biznismen, nije tebido tih prozaičnih razgovora, ko šta oseća, da li je bog priroda, ili je prirodabog, da li treba brinuti ako neko zaboravi ime svoje najbolje prijateljice.Nije tebi do gledanja u oči, što da gubiš vreme… Pa dobro, evo sad imaš svevreme ovog sveta.
A šta, kopka te ko je bio taj što se dopisivala s njim?Nisam hteo da čačkam previše, volim tebe ali mi je bilo nekako… drago zbog nje.Pisala je jednom o nekoj razmeni energije, sastaviš dlan sa nečijim dlanom iosećaš kako ti njegova energija kruži kroz telo. Ali i tu je bilo potrebnogledati se u oči. Ona je napisala, „gledati se kroz oči“… ej, što si me vukaoza jezik ako ti se ne sviđa ovo što čuješ. A što bih ti rekao ranije? Je l bimožda nešto preduzeo, posle onih vaših trideset godina? Ma važi…
Nije tačno da te nije volela, volela te bre k’o boga, pačitao sam ja i ona pisma što ti je pisala kad si bio u Iraku onih par godina.Otkud znam da l’ih je poslala, ja sam ih našao u onoj njenoj žutoj svesci. Akonije, naći ću ih negde pa pročitaj sada. A što ti je napisala onakvo pismo? Daodlazi jer te više ne voli, ali da to nije zbog tebe nego da jednostavno onaviše nije ista, i da bi ti život sa njom bio samo gnjavaža? Zato što čak nisada nije htela da te uzrujava… da slučajno ti ne osetiš neku krivicu. A ja ćuda ti kažem zašto je otišla: imala je rak, budalo od čoveka. Koji? Onaj koji tinisi video jer nisi umeo da pogledaš. E, zato se obesila!