Naslov bloga: Strela

Najteze je ziveti sa svojom savescu. Posebno kad ona bas nije „cista“. Zna ona da muci, na razne nacine. Nesanicom, bolovima u stomaku, glavi, mucninom, umorom, nervozom,povecanim znojenjem, snovima koji nisu bas najlepsi- rekose mi neki iskusni po tom pitanju jer moja necista savest je mnogo naivna i jos uvek se bori sa decijim bolestima.

Znaci, ovde se radi,o nama koji smo tom „velikom“ necistom savescu drugih pogodjeni. Mislim na ruzne postupke, izdaju, prevaru, lazi, otrovne reci- koje nas pogode kao strela, a onda ti koji su nas pogodili budu na gore navedenim mukama. Uh al’ su im muke? Sta cekamo? Da pocnu da se preznojavaju, da povracaju, dobiju proliv- uh, kako samo muci ta „necista savest“.  Verovatno zato, mnogi  jos uvek pristaju da zive u zajednici sa njom. Mozda kojim kilogramom manje, ali brate mili, zive. Mi ne mozemo da zavirimo u njihove duse, ali znamo kako izgleda u nasim.

E, sada ima onih koji ce reci: „sami ste krivi! Zasto ste dozvolili da vas uopste nesto ili neko povredi?“

Bas iz tog razloga, hocu  jos jednom, da podvucem, da sam ja, samo obicna zena sa svim svojim manama i vrlinama. Pazljiva  u odabiru najuzeg kruga ljudi, sa kojima provodim vreme. Naravno polazim uvek od toga da su ljudi bar na pocetku iskreni i dajem im sansu da se pokazu u svakom svetlu. Izgleda da ta moja teorija bas i ne „drzi vodu“. Sve vise je sebicnih ljudi u svakom krugu, pa cak i u onom najuzem.

Pocinjem da verujem da meni nesto fali. Neka daska ili bar letva. Rekli su mi da imam dozu preterane tolerancije. Zato pokusavam da je smanjim. Ucim svakodnevno. Mozda bas iz tog razloga, jer mi nije tesko da popustim i da mnoge stvari razumem, to neki iskoriste u svoju korist. U takvim trenucima se i dogodi pogodak strelom, ali nazalost ne Amorovom. Jer takvi su ipak egoisti i zele bez obzira na sve, prvo sebe da zadovolje. Zbog tog malog zakasnjenja ne stignem da navucem oklop i zastitim sebe.

Oklop do pola navucen, kaciga negde zaturena u podrumu a strela vec odapeta i taman da trepnem kad ono „tup“ pogodi me direktno u meso. Bar da hoce u „debelo meso“ da manje boli,pa bi moga i salu da zbijam na svoj racun, govoreci da me zabole  *upe, ne nego, direktno u srce. E taj pogodak kad se desi, kasno je za sve, osim za cupanje strele bez preteranog gubljenja krvi.

Koristimo sve vise rec „komunikacija“. Na sva usta pricamo o njoj. Da pricamo. Ali ne komuniciramo. I kada to radimo obicno padamo u fraze. Nekome sam nedavno  rekla „bolje da padnem u vatru, nego u fraze“ , mislila sam vatru- kao borbu za zivot, za prave vrednosti, i za njihovo ispravno tumacenje i ujedno na primeru pokazano sprovodjenje komunikacije. Ili onoga sto se u toj komunikaciji zakljuci.

Elem, opet nista pametno ne rekoh ali verujem da ce me vecina vas razumeti. Da rezimiram: komunikacije ima sve manje- ili ako je ima ona je totalno ne kvalitetna. Obicno se krece sa stavom „Ja- pa Ja“ tako da ona obicno nicemu ne vodi, zato mnogi i pribegavaju cutnji.

Egoizam je tesko oboljenje, ne izlecivo kad jednom uhvati maha.

Amorovih strela- onih pravih nekako sve manje ili sam ja u nekoj pogresnoj orbiti. Sebicnih strela premazanih otrovom je nazalost sve vise. Iz tih razloga „prodavnice“ za zastitu dusa sa oklopima i kacigama nicu kao pecurke posle kise. Retko gde ima slobodnih termina, a liste za cekanje su sve duze.