Naslov bloga:

I znam da jednom… Kada budeš našao utočište u tuđoj luci sreće, u luci druge žene, znam da ćes se s vremena na vreme, u trenucima slabosti i treme setiti mene… Mene… One koju si nazivao Anđelom svojim i divio se njenom iskrenošću, hrabrosću da u lice kaže ono sto misli, sve ono što drugi bi stisli i duboko sakrili u sebi, sakrili od tebe i drugih… I znam da jednom… Dok budeš vodio bitku sa uspomenama, tada upravo tog trena, setićes se mene i reči: „Ona je srcem celim voleti znala. I sve od sebe je dala, za sreće tren, onome ko zvao se njen, i znao voleti je, upravo onakvu kakva je“! I ovde reči će pokazati koliko si me, u stvari, dobro znao… U dušu mi prodirao, misli mi čitao… Ali nikada pročitati mogao nisi koliko, u stvari, meni značio ti si… Koliko me je u grudima duša bolela, krijući od tebe da sam te volela! Volela srcem celim, onako kako sam znala ja, ona što beše spremna coveku koji se njenim zvao sve da da…