Naslov bloga: Volim noc

Volim noc. Mrak, samo ulicna svetla provlace se kroz prozor.Tisina. Ona tisina oslobodjena buke svakodnevnog uzurbanog zivota. Samo tipke tastature odzvanjaju u mraku. Pustam muziku, laganu da prikrije taj neprijatni zvuk tastature.Zar cigarete sece mrak u sobi...

I pocinju misli da se roje...umor savladjuje rasudjivanje...i onda pocinjem da trazim smisao u svemu sto se desava...bice to jos jedna neprospavana noc...osecam. Reci odzvanjaju u glavi, sta je ono rekao,dali je smisao taj ili se izgubio negde u prevodu...volela bi da bar jednom jasno procenim..ali ne mogu...zelja se mesa u misli...srce procenjuje samo za sebe....i uvek pristrasno... uvek u moju korist...i pitam sama sebe sta bi to znacilo kad bi ja rekla...sta bi to znacilo kad bi se javila....ili kad se ne bi javila...sta znaci ovaj beznacajni vrtlog reci...promenjene teme....sarm...koji dolazi sam od sebe...dali sam zeleci da pobedim izgubila igru u startu...dali sam zeleci da mi bude svejedno pomerila figure pogresno i dozvolila pristup srcu....onosto nisam planirala....ono sto nisam htela...

Upaljac zasvetli u mraku....jos jedna cigareta...duga je noc...znam da ce jutro razbistriti misli...svakodnevne obaveze trazice druge odgovore....srce ce biti potisnuto u drugi plan..da saceka novu noc..novi mrak...i opet neodgovorena pitanja...manjak hrabrosti da se pita ono bitno...uvijeno u sarm...izbegavanje pravih odgovora...izbegavanje pravih pitanja...izbegavanje zelje...i da odluka...u noci punoj mraka i tisine...sutra...sutra cu postaviti prava pitanja...sutra cu traziti prave odgovore...iskljucicu sarm...iskjucicu srce...razum ce proceniti...

I opet ce se odluke otopiti pre nego sto budu izgovorene prve reci...kao i svaki put!