Naslov bloga: PRIČA O LJUBAVI OBIČNO UGNJAVI - prvi deo
U ne tako davna vremena, jedan čovek oseti kako je već umoran od isprazne svakodnevnice, od vrtenja u začaranom krugu sveopšte gluposti i patnje, od mučnih odnosa i nesretnih veza, od ljubavi i strasti koje su samo tako izgledale, a u stvari to nikad i nisu bile. Uporedo sa tim umorom, njegova žedj za ljubavlju bila je sve veća.
Prijatelji su mu govorili da je "idealista" i da ono za čime on čezne zapravo i ne postoji. Medjutim, na raznorazne načine, on je nastavljao sa traganjem.
Tražio je ljubav i strast pored reke, u biblioteci, po ulicama grada, u travi, u oblacima, na zemlji, medju zvezdama, u muzejima, u stihovima i izmedju redova teksta, na klupi u parku, na planini, u jezeru, u poljima žita, u kapima kiše, u virtuelnom ništavilu... i na svakom drugom mestu za koje bi, najverovatnije, retko ko i pomislio da se možda ljubav tu skrila.
I tako, dok je jednom hodao nekim seoskim putem podno planine koja se izdizala iznad obližnjih kuća, sazna od jedne starice da se negde, navodno pri vrhu planine, navodno nalazi jedna pećina ukojoj živi izvesni mudrac sa psom, dve mačke i tri ptice, i da on ima odgovor na sva pitanja koja uopšte živom čoveku mogu da padnu na pamet.
"To je - TO! - pomisli on sao no malo nade što je ostalo u njemu - konačno znam kod koga ću potražiti odgovor. Taj mudrac će vratiti moj život na pravi put! On će mi reći gde i kako da nadjem ljubav bez koje je ovaj život besmislen!"
"Ali - reče mu starica -mnogi su se već penjali na tu planinu, ali nisu našli tog starca i vraćali su se dole u selo i razočarani pričali kako taj mudrac ne postoji i da je ta cela priča o njemu lokalna izmišljotina. Ali, isto tako, bio je i mali broj onih koji su tvrdili da je sve istina i da su od starca dobili odgovore na pitanjana koja niko nije imao odgovor. Kad budes video tri ptice da lete iznad tebe, a ti kreni za njima i one će te odvesti do tog samotnjaka. Dolazili su i sa televizije i našli su ga, ali on nije dao da ga snimaju i slikaju. Oterao ih je! Ja pamtim jednog novinara koga je njegov pas izujedao, a mačke onako lepo izgrebale, to sam svojim očima videla. Ja nikad nisam videla tog čoveka, ali moj deda se susreo sa njim i razgovarao licem u lice - oči u oči. Kad ugledaš tri ptice, a ti onda kreni za njima i ne obaziri se kuda staješ, već idi za njima kuda te one vode! Tako mi je moj deda pričao, a on je uvek govorio istinu."
Put prema vrhu planine bio je težak i dugotrajan. Trajao je nekoliko dana i noći. Petog dana, u sam osvit zore čovek osmotri oko sebe. Već je bio u samim vrhovima planine, kuće u naselju su izgledale kao male tačke. Više nije imao ni hrane, a i zalihe vode su bile na samom kraju. Gledao je oko i iznad sebe. Nigde nije video živog stvora oko sebe, nije bilo čak ni orlova u tim visinama, a kamoli te tri ptice koje mu je starica pomenula, uostalom nije znao ni kakve ptice treba da ugleda!Niti se čuo lavež psa, niti mačije mjaukanje. "Definitivno najbesmislenija stvar koju sam uradio do sada - pomisli on - ovde je samo kamen oko mene. Kakavmudrac, nema ni travke, samo goli kamen!"
Vrteo se oko sebe ne bi li ugledao kuda nastavlja staza, ali ona zapravo više nigde nije vodila osim dole ka selu,u pravcu iz kog je došao. I već u trenutku dok ga je obuzimao očaj učini mu seda čuje huk u daljini i zvuk nalik na cvrkut. On pogleda iznad sebe i ugleda sovu, sivu vranu i vrapca kako kruže iznad njega. Seti se šta mu je starica rekla i krenu za njima ne skidajući pogled sa njihovog leta.
Gledajući za pticama, išao je tako neko vreme ne gledajući kuda gazi. Samo je išao prateći ih. U nekom trenutku ptice nestadoše iz njegovog vidokruga i on oseti kako mu se nešto mota oko nogu. Pogledavši ka dole, vide dve mačke kako mu se umiljavaju, a ispred sebe psa kako mu radosno maše repom i on krenu za njima...
...nastaviće se...