Naslov bloga:
Zelim da podelim jos nesto sa tobom. .nesto sto je ostalo samo moje sada..Htedoh da zadrzim za sebe,ali ne..
Imali smo to oboje,I ovo ostaje sada samo meni,ali nisam mogao da zadrzim samo za sebe.
Koracao sam dugom ulicom I stigoh do pruge..
Vozovi vec davno prosli,a rampe podignute..
Ja ne znam gde sam posao tacno,ali znam da sam morao proci preko I krenuti negde.
Bila je jesen I sunce je polako zalazilo.
Tamo u daljini pored puta u senci jednog drveta okruzenog uvelim liscem,neko je sedeo.
Produzio sam dalje I u cudu sa tugom u ocima ugledao tebe kako gledas negde u daljinu gde vozovi nestaju.
Pridjoh ti,a ti me pogleda.
Cutala si.
Pozeleh da te zagrlim,ali nista nisam mogao reci plaseci se sta ces mi reci.
Moje ruke su se polako sirile I ja dodjoh I kleknuh ispred tebe.
Videh ti u ocima da zelis to I sav srecan te zagrlih,ali ti osta nema.
Zaplakah kao malo dete od radosti sto te grlim,I od tuge sto mi nista ne govoris.Ne osetih tvoju ruku kako me grli od svog onog bola.Ne znam ni da li si me zagrlila,I to nikada necu saznati.Poljubih ti lice..tako sam te osetio u srcu..bila je samo ljubav I tuga..beskrajna..bez trunke strasti.
Plakao sam I jecao dok me to nije probudilo jutros oko 8..nisam mogao da zadrzim suze sve do sada I dok nisam poceo da pisem ovo.
Eto,nikada te nisam mrzeo niti mogu..Bes u meni je ponekad jaci..necu nikada razumeti zasto si me ostavila,niti zelim sada odgovor..ne trazim sazaljenje niti utehu,jer svaka me tvoja rec boli.Nemoj nista da mi pricas.Zeleo sam da podelim sa tobom...da znas kako stvari stoje..ne zelim da komentarisemo niti bilo sta drugo.
Ne mogu nikada zabiraviti..bolece uvek..jednom se tako voli.
Bila si mi sve...
Ostaje mi da zivim kako me taj put na kome te sretoh vodi..
Ali gde god da budem,secacu se jedne zene koja u sumrak tuzno gleda u daljinu,tamo gde vozovi zivota odlaze,I gde ostaju samo secanja...