Naslov bloga: Između redova
Šta ću ja na bilo kojoj strani. Pre bilo čega beše lepo mirno i prazno. Ništa se nije dešavalo. Sad kada si covek moraš podmiriti svoje potrebe. Već samim tim postoji i neki namet i porez od zivota.
Moraš jesti, moraš piti, moras se oblaciti. I ako ne podmiris racune nastaju problemi. Ko je autor igre sve je u milimetru napravio. Zovi to kako hoćeš: evolucijom, prirodom il glavnim bossom ali igra dok traje svi su u igri i nema zamena i rezernih igrača.
To je što je. Svi su negde u nekom polju nečega pa seju i žanju neki svoje a neki i tuđe plodove. No jedino sto meni smeta je sto se bar ovamo kod nas znalo da kad putujes vozom aj onog konduktera podmitis i on ti ne naplati kartu pa odes par stanice. Nisi platio kartu a doso si gde treba. E vidis ovde to ne ide. Nema konduktera, i jedino što ti ostane da koristiš ko kompas pravca je sopstveno iskustvo...
Uspešne i srećne ljude mogu jedino razumeti izuzetno jakim unutrasnjim shvatanjima, poimanjima apstraktnog i hrabroscu kako u sportu tako u svim oblastima jednog dana koji je ponajvise ispunjen ljubavlju i radom.
Za razliku od bogatih drustva kulturom koja nekako penzionerski gledaju na zivot bez neke preterane razigranosti. Nasuprot tome kod nas dolaze onako silne proslave svadbi i rodjendana srazmerno tezini zivota i da bi se nadoknadio teg na suprotnoj strani i odrzao balans. To su zaista velike sirine ljudi s balkana u cijim srcima ima puno prostora. Ljubav je svemu kljuc, otvara mastu, golica dusu za novim i nepoznatim. Ona je najbolji lek.