Naslov bloga: Samo ti...
Bas cesto mislima odlutam tebi... Cesto se pitam ko gleda tvoj osmeh, kome on prija...
Retko kad pomislim da te pozovem, a mozda sam i vec zaboravio broj, koj nikad napamet nisam znao, vec ga pamtim kao raspored brojeva na telefonu...
Pao je sneg, sad ga gledam kroz prozor, vise ne setam po njemu, ne pravim prve tragove u snegu...
Mozda sam ostario, ali se bojim da sam sebi to priznam, bojim se da vise nikada necu praviti te tragove u snegu, bojim se da cu sam sebi cestitati novu godinu...
Nikada, nijedno drustvo, nijedno slavlje, ma koliko dobra atmosfera bila, nije mogla da zemeni taj sjaj u tvojim ocima, to nesto sto mi sljasti, za sta se vredi boriti...
I kada velika skazaljka stane preko male, kad se sampanjac otvori i slavlje krene, tu noc kada ga stegnes za za ruku jace i kada ti srce zadrhti, cak i tada, miljama daleko od tebe, neznac, totalni stranac ce ti pozeleti nesto, osetices kroz cestitke drugih, ostices da postojim, da sam tu...
Zelim da pada sneg i da prve tragove napravis ti...
Lako se odricemo navika koje su nekad bile nase i sve nam znacile...