Naslov bloga: Kad je sve volim - Jovan Nikolić

Kada mi upadne u sobu

I unese sneg na trepavicama

I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj

Hteo, ne hteo ubrzo

Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus

I takvu je volim

U stadijumu punoglavca

Na fotografijama iz detinjstva

Kao bebironu sa loknicama

A najvolim zato što se ona

Od tih fotki do danas

Uopšte ne menja

Kad noću piše

Baterijom po vazduhu

Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove

Stihove pita

- A je l’ ti se sviđa

Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu

I kada je uštinem otpozadi

A ona vrisne –

Jesi li normalan

Mogla sam tako da poginem ovde

Kad slušamo muziku

A ona podigne kažiprst

Slušaj sad ovaj prelaz

Kako je dobar

Ram-tara-ram-tira-tam

Kad je pogledam na neko mesto

A ona stavi ruke preko tog mesta

Kaže – što si pokvaren,

Marš tamo!

Kada donese ćumur

Na poslužavniku

Evo, malo su mi

Izgorele kiflice – kaže

Dok čita ove beleške

Pa se iznervira

Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže

Bože, koliki ti je nos!

To je zato što me lažeš

Pa ti stalno raste

K’o Pinokiju…

Kad kaže

Ja bih te nešto pitala

Ako obećaš da

Nećeš da se smeješ

Kad izađe iz kupatila i

Kad joj kosa liči

Na dečiji crtež

Kad šmrca na ljubavni film

I kada opazi da se jedva

Uzdržavam da

Ne prasnem u smeh

Pa stane da me gađa

Korama od pomorandže

Kad mi kaže –

Ti mene kad bi ostavio

Ja bih samo legla

Na patos

I umrla…