Zaljubise radio | Pomoć

Statistika sajta

Broj korisnika: 267.553

Broj ocenjenih slika 9.483.898

Razmenjene poruke: 18.698.058

Korisničko ime ili e-mail: Lozinka Zaboravljena lozinka? | Novi na sajtu? Registracija

Blog

Ostali blogovi korisnika | sonja-skorpija1983 20.2.2014. 0:31:00

Naslov bloga:

Beše to jedne noći.

Dok sam sklapala deliće mozaika moje veze koja se upravo završila.

Onako nekako na pola ljuta.Na pola tužna.

Ko je kriv nije važno više bilo.Nije mi svojstveno da krivim drugog.

Takvim noćima živim sećanja.

A baš te,kao da su se sve tuge spustile u moju dušu i obgrlile je.

No…

Uhvatih sebe kako opet klikćem.

Šta ću dođavola ja više na društvenim mrežama???

Šta radim ovde?

Jednom mi neko reče da verovatno nešto tražim kao i svi inače tu ne bih bila.

Istina u to vreme…malo sam imala od reale,zatvorena u 4 zida.Sa malim detetom.Bez posla.

Tada se pojavio on.

Pisao je tako lepo.A ja upijala svaku njegovu reč.

Pitao me je o svemu nenametljivo.

Stvorio se kao nekakav Anđeo kada mi je bio najviše potreban.

Kao da je u svoj toj gomili nabacanoj na malecni prostor primetio samo mene.

Rekoh mu da ne verujem više ni u šta.

On meni da sam suviše mlada za krajeve i početke.

Da ne zatvaram samu sebe sopstvenim stavovima i ograničenjima.

A ja sam pisala.

Pisala sam i pisala.

O ljudima.Ljubavi.Sreći.Tuzi.Životu.Sebi.

Ispovedala se kao da mi je ne daj Bože sudnji dan.

Reči su se nizale.Plele u rečenice.Onako nagonski.Nesmišljene.Onako…iz srca.

Čežnje koja je iz mene progovarala.

U svom tom ispovedanju čoveku kom ne vidim ni lik niti čujem boju glasa….

Saznah mnoge stvari o sebi.

On je samo slušao i govorio da će biti tu čitave noći.Koliko je potrebno.

Da skinem teret i započnem priču iz bez stege.

Da udahnem duboko i shvatim da je život predamnom.

Da otvoriom oči i ugledam svet koji me čeka.

Rekao mi je da je na društvenim mrežama iz jednog razloga.

Voli da oseća kako ljudi razmeću ogrtače koje imaju u realnom životu.

Maske.Mimilke.Pokrete.Vizuelno.

Nije čak bitno ni kakvi su kada ih razgrnu ni šta čine.Dobro ili loše.

Važno je da često u virtueli pokažu deo sebe za koji nisu znali da postoji.

I da postoji moment kada se ovde,na rubu podsvesti koja izranja iz naših reči brzpleto iskucanim, sretnu sa sopstvenom dušom.

Pomislih…

Možda smo zato svi ovde.

Da bi nas neko saslušao.

Razumeo.

Zapazio.

Čak pre nego da bi se zaljubili i pronašli nekoga.

Otud se valjda ljudi više ne svađaju zbog ljubavi već zbog poena i lajkova.

Pomislih kako od serviranih gluposti,zavisti,dokazivanja i čega sve ne često ne umemo da čujemo i vidimo sebe u pravom svetlu.

To se postiže jedino komunikacijom sa nekim ko je na isto spreman.

Ili bar ko je spreman da sasluša i ko ne stavalja svoje potrebe ispred svega.

Sa nekim ko nam dopusti da ugledamo…sebe.

A koliko takvih razgovora ima?

Malo verujte.

Jer svi beže od njih.

Najlakše je osvrtati se na druge.Analizirati druge i suditi.Mnogo teže osvrnuti se na sebe.

Istina ispovedaonica koliko god želite…

Ali se mahom ispovedaju priče koje nisu istinite.

Ispovedaju se iz raznih razloga.Najčašće samo da ispovedača primate.

Te noći…

Na putu besmisla i tuge…

Sretohsvoju dušu u pravom svetlu.

Koliko ju je on slušao.Slušala sam je i ja.

Narednog dana…

Padalo mi je na pamet da je on neko od mojih prijatelja,udravača,neprijatelja,bivši,ma moguće i bivši muž….

Jer ovde je moguće izgleda sve.

No to više nije bilo ni važno.

Ko god da je,pomislih tada…

Na toj noći….

Uvek ću mu biti zahvalna.

A vi?

Imate li vi svog net ispovednika i slušaoca?

Nekoga za koga znate da neće zloupotrebiti vaše ispovesti?

Nekoga sa kim komunicirate duže vreme?

Nekoga ko se kad kad ispoveda vama?

Nekoga ko od vas ne očekuje ništa do malo iskrenog ćaskanja?

Nekoga ko vam pomaže da razgovarate sami sa sobom bez laži i pretvaranja?

Ponosa i stida?

Nekoga ko ne sudi već sluša!

Ako nemate…

Nije loše da ga steknete!

Umesto neprestanog trućanja o drugima…

I bespotrebnog gubljenja vremena na netu…postoji i nešto korisno.

Nije loše najpre osvrnuti se na sebe.

I oprez…

Net ispovedač nikako ne treba biti sadašnji,bivši ili budući.

Niti prijateljili poznanik iz reale.

Poželjno je da ga ne poznajete.

Neka ostane to što jeste.

On line ispovedač.

A svrha....

Mnogotruka je!

Taj moj net ispovedač…

Postoji godinama.

Nakon one noći…

Sreli smo se mi na malim ekranima još mnogo puta.

Volim da ga zovem još i…

Svojim glasom razuma.

Komentari korisnika:

Moze | 20.2.2014. 2:42

Genijalan tekst zaista

.Drustvene mreze zapravo i sluze tome da se ljudi osecaju manje usamljeni-i to sve.Od onih izvikanih tipa fejs,tviter do ovakvih anonimnih.Doslo je vreme da svi negde jure,zure,trce ili nemaju uslova da primaju/idu kod nekog tako da je net najlaksi nacin komunikacije.Treba biti oprezan,naravno,al* sve dok je anonimno nije problem.Kad se vezes za tu osobu to je ekstremno rizicno jer nemas pojma ko je sa druge strane ekrana.